Категорије
9. мај - Дан Победе Догађаји Празници

Дан победе или Дан Европе

9. мај у Србији, у Русији и у свету – шта ко слави?

Април и мај су месеци резервисани за празнике. Неко се више радује Васкрсу, неко, пак, 1. мају. Како год посматрали, сви волимо неколико дана да предахнемо од овог ужурбаног живота и посветимо се себи и својим најмилијим.

И тако, док тече месец мај и док су за нама и Васкрс и Празник рада – 1. мај, прође и Ђурђедван, велика и значајна слава у Срба, те дође и 9. мај.

Шта данас значи 9. мај? Да ли нама у Србији он уопште нешто значи? Да ли је то Дан победе у Другом светском рату или је то Дан Европе? Да ли је то поглед уназад и очување сећања на прохујале дане, славне хероје и да ли се сећамо оних, захваљујући којима данас живимо и гледамо у будућност? Или је то поглед у будућност која нам је прилично магловита и нејасна ових дана?

Изгледа да ни на Балкану, а бога ми ни у Европи, духови прошлости не само да нису помирени, већ су додати нови у виду нових сумњи, тероија завера, анализа и којекаквих додатних подела, које захваљујући вештој и врло лукавој пропаганди данас успевају више него икада.

Све је више супротсављених страна. Све је више неодлучности и сумњи коме се приклонити. Да ли се уопште треба приклањати и да ли се можемо издићи изнад тренутне геополитичке ситације? Да ли можемо бити имуни на пропаганду?

Ипак, чини се, да ма каква нас будућност чека, морамо јој се спремити и примити је, али пре свега морамо бити свесни себе и свог културно-истроријског наслеђа. И ма како оно било тешко, што пре га се будемо подсетили, прихватили, научили из историјских грешака и помирили старе поделе, тим пре ћемо лакше и спремније коракнути у будућност.

„Од историје учимо да од историје не учимо”

Хегел

И док Европа слави свој дан уз идеје пригодне садашњем настројењу, Русија наставља с обележавањем у свом старом руху. А где смо ми?

С тим у вези припремамо пројекцију историјско-документарног филма Татјане Боршч Историја демократског фашизма. Филм је посвећен историјским околностима у којима су били Европа и свет током 19. века, па све до почетка Другог светског рата. Руска редитељка, Татјана Боршч, у сарадњи с историчарим и новинарима из Немачке, САД и Пољске, приказала је како је идеја настанка више расе потекла од колонијалних сила, али је своју коначну форму и остваривање, јавно обелоданио Хитлер и спровео током своје владавине.

Постер за филм који ће бити приказан у Чаку, 20. маја 2022.

Филм је премијерно приказан у Руском дому у новембру 2021. године, а поводом 9. маја представићемо га у преведеној верзији на српски језик у Народном музеју у Чачку 20. маја. Том приликом ће наш уважени истричар г. Дејан Ристић водити трибину и говорити о историјским околностима у којима се Србија нашла уочи Другог светског рата.

Покушаћемо да сагледамо и околности из 1999. године и да проверимо да ли смо ишта научили из историје.

Улаз је слободан.

Категорије
Васкрс Празници

Христос воскресе

Со светлой Христовой Пасхой

Желимо вам мира, среће и љубави.

Категорије
Масленица Празници

Масленица или Покладе

Традиционални народни празник пред почетак Великог (Васкршњег) поста.

Код нас помало заборављен, а и запостављен празник – Покладе или Бела недеља су последња мрсна недеља пред почетак Великог (Васкршњег поста).
Иако се исконски Покладе везују за испраћање зиме и почетак пролећа, данас нам је главна одредница Васкрс, тј. пост који њему претходи. Иако Покладе имају своју алтернативу у Карневалу, за Србе је карактеристично да се деца и млади прерушавају, најчешће у младенце, и тако иду короз село, певајући и веселећи се. За то време домаћице месе крофне, а мештани којима дође поворка дарују их.

За источне словене (Русе, Белорусе и Украјинце) Покладе су чувена Масленица – седмица током које свако дан има своје значење и намену. Тако је понедељак почетак или Сусрет (Встреча) Масленице, тај дан се свечано и ритуално праве палачинке, а прва се намењује прецима; уторак је „розигрыш” дан за „горьки” дан када се најмлађи санкају и играју, а заљубљени уговарају веридбу; среда је „лакомка” или гурманска среда, док је четвртак „широки” и тако до недеље када се тражи опрост од најмилијих да би се Чиста недеља Великог поста започела чисте душе и мирне савести.
Данас је Масленица велики Вашар, место где се кулинари такмиче у прављењу што веће палачинке, утркују се ко ће смислити нови премаз (којих има преко 100 врста), а народ се забаља уз музику и игру.

Наравно, уз палачинке – руски симбол сунца, иде и Чучело (страшило) које се пали у центру „села” и плаши зиму која треба да оде и донесе пролеће.

У основној школи Таковски устанак у Такову и њеном издвојеном одељењу у Бољковцима и ове године смо уз забаву учили и гостили се.
Детаље можете погледати у прилогу:

Категорије
Нова година Празници

Срећна и успешна Нова 2022. година

Категорије
Нова година Празници

С Новым годом!

Драги пријатељи,
желимо вам да ову бурну и тешку годину испратите у добром здрављу у кругу својих најближих. Чувајте себе, себи драге људе и да се дружимо у новој 2021. у здрављу и весељу.

Категорије
Догађаји Тотални диктат

Тотални диктат

Тотални диктат је друштвена акција која промовише руски језик и писменост. Поникла је у Нижњем Новгороду пре 17 година.

Ове године по први пут је одржан Тотални диктат и у Чачку. Иако се ова манифестација до сада одржавала у неколико градова Србије – од Новог Сада и Београда до Бајине Баште, ове године по први пут дикатат су писали поклоници руске речи у Чачку и Александровцу.

Занимљиво је да су руски филолози покренули ову маифестацију 2003. године у Нижњем Новгороду и да је одзив свих љубитеља руског језика широм света сваке године све већи и већи. Само је прошле године учествовало преко 1.200 градова и скоро 200.000 људи широм света је писало Тотални диктат.

Овогодишњи слоган је био „Модерно је бити писмен”, а тема диктата је била – космос. Иначе, сваке године се међу најпопуларнијим руским савременим писцима бира аутор диктата. Ове године је то био Андреј Геласимов.

Занимљиво је да организатори припремају низ акција пре дана одржавања диктата – организују се онлајн предавања, интервјуи са познатим личностима шоу бизниса који учествују у манифестацији, држе се часови, како онлајн тако и физички на тачно одређеним местима тзв. платформама у многим градовима Русије и широм света. Сваке године постоји и престоница диктата – град из ког аутор диктата чита свој текст у етар.

Познато је да је правопис руског језика веома тежак, зато они мало снебивљивији од скоро могу да раде тест уместо да пишу диктат. Ове године, због пандемије, постојала је могућност да се тест и диктат раде од куће, како се не би учесници окупљали на терену.

Да би манифестација била успешна, потребан је велики број волонтера и координатори за све градове у свету који спроводе Тотални диктат. У Чачку је координатор пројекта био клуб „Ксенија – руски језик”. Ове године диктат је одржан 17. октобра уместо 10. априла како се иначе одржава сваке године. Искрено се надамо да ће ситуација са короном побољшати и да ће диктат, који је планиран за 10. април 2021, заиста тада бити и одржан.

Категорије
Догађаји Хуманитарне акције

Таково за Анику

Ученици основне школе „Таковски устанак” су 2. октобра 2020. године организовали продајну изложбу за помоћ својој суграђанки Аники Манић.

ОШ „Таковски устанак” Таково

Врло смо поносни што је иницијатива за лечење двогодишње Анике потекла од ђака и што су се сви – и учитељи и ђаци и становници малог села Такова потрудили да дају свој допринос за Аникино лечење.

Искрено се надамо да ће наш мали анђео успети да се избори са тешком болешћу. Желимо јој пуно среће!

Категорије
Ивањдан Празници

Ивањдан или Дан Ивана Купале

Срби и Руси имају много тога заједничког – од језика, преко традиције и обичаја до религије. Ипак, када говоримо о празницима, само су два празника веома важна и скоро идентична у прослављању – Васкрс и Ивањдан.

Велики празник који је дубоко је укорењен у бити оба народа, Срба и Руса, слави се 7. јула. У црквеном календару се подудара са празновањем Јована Крститеља, свеца који је у православљу трећи најпоштованији светац после Христа и Богородице, највероватније јер је он „кум божији”. 

Црква Вазнесења Господњег у Чачку

А у језику Иван и Јован имају исто значење „Бог је милостив”, док нека тумачења наводе „Богу драг, онај кога Бог воли”. 

У народној традицији је дубоко поштован из више разлога.

Прво, поклапа се са летњом равнодневицом (24. јун по старом календару) и симетричан је зимској равнодневици која је на Божић. Као друго, Словени су народ који је живео у потпуном складу с природом и веровали су да на Ивањдан, баш као и на Божић, природа открива своје тајне, да се отварају небеса, да биљке и животиње проговоре, да сунце стаје. 

Вук Караџић је писао да је Ивањдан толико велики празник да тај дан Сунце од страха три пута стане. Још се верује да на данашњи над сунце поскакује, да се игра на небесима, те се у неким крајевима још данашњи празник назива Јован Игратељ. 

Обреди који су везани за данашњи празник представљају сложени комплекс радњи и веровања. То су:

  1. Брање и сакупљање биља и украшавање домова, крстова чак и надгробних споменика зеленилом
  2. Ритуално купање, умивање и поливање водом
  3. Паљење ватри, обредне игре око ње, прескакање

Сви ови живописни обичаји су из словенке прадавнине. Пошто празник пада у време сабирања летине, не чуди брање лековитог биља и плетење венчића. Пошто се веровало у лековиту моћ биља овај празник се у неким деловима Србије још назива Јован Биљобер. 

За Русе је карактеристичније паљење ватре и ритуалне игре око ње. 

А код оба народа је подједнако заступљено ритуално умивање и купање. 

Видимо да је веровање наших предака и низ ритуала повезан са елементима  воде (извора живота) и ватре (грејање, освећење = Сунце= Бог, опет извор живота) и на крају то је све савршенство уплетено у венчиће од биља који се чувају годину дана за породицу, за здравље укућана и стоке, за очување летине, за напредак.

На жалост, и ми и Руси смо се у савременом свету удаљили од природе, те смо изгубили онај исконски додир са природом који нас опоравља и даје снагу. 

Ивандањски венац од лековитог биља је чувао дом годину дана

Док се у Србији тек понегде, у селима, чувају ови обичаји и практикују до Петровдана, у Русији постоје етно села у којима можете видети током данашњег празника – Ивана Купале (од гл. купать – купати се) како се ритуално игра, пева, прескаче ватра и весели. 

Категорије
9. мај - Дан Победе

БЕСМРТНИ ПУК И СРБИЈА

Рат је зло и тога смо сви свесни, посебно ми у Србији и окружењу који мало-мало, па ратујемо. Као што рече Бајага у својој песми „Балкан”: 

Међутим, ми из мирнодопског периода можемо цитирати популарне стихове, али сам дубоко убеђена да нашим прецима, не тако давно, није било до песме. А колико заиста знамо о највећем рату и страдању људи пре 75 година? Колико нам је данас тај рат важан и колико се сећамо жртава? И да ли смо помирили вечиту борбу између две идеологије – партизана и четника?

Наиме, пред сваки 9. мај – Дан победе у II Светском рату, сведоци смо Бесмртног пука и покушаја да се руска традиција пренесе код нас. Но, да ли је то могуће?

Шта је Бесмртни пук

То је међународна организација која постоји од 2015. године и која окупља потомке учесника и ратника из периода Другог светског ратакоји су се борили за ослобођење од фашизма. Карактеристика и циљ овог пука је у томе да се сваке године потомци бораца окупљају у градовима Русије и широм света, а затим у свечаним колонама корачају кроз градове са фотографијама својих предака који су положили животе за слободу 1945.

https://www.instagram.com/p/B86o5MMHVMw/?utm_source=ig_web_copy_link

А када су жртве у питању, чини се да је Бесмртни пук Србији веома потребан. Међутим, у времену кад се историја очигледно ревидира на уштрб жртава, не би било лоше да се подсетимо неких историјских чињеница.

Краљевина Југославија ~ СССР 1941-1945.

Уочи Другог светског рата, 1932. године када је Хитлер дошао на власт и започео спровођење своје идеологије за покоравање света и уништења појединих народа, Срби су били део Краљевине Југославије, а Руси део Савеза Совјетских Социјалистичких Република. То нам одмах указује на велику разлику у „идеологији” и државно уређење двају братских народа.
Срби су поштовали Краља и отаџбину и таман почели да се опорављају од Великог рата (Први светски рат 1914-1918.) у ком су изгубили 1/3 свог становништва. За то време Руси су увелико збацили свог цара, и покушавајући да забораве братоубилачки рат између „Црвених” и „Белих”, градили нову комунистичку идеологију.

А шта то у ствари значи?

Између 1917. и 1941. Русија је успела да замени царско рухо и изатка „нови, бољи и равноправнији” поредак за своје сународнике. 
Ипак, губици у људским животима су језиво високи у периоду од 24 године. 
Током Првог светског рата (1914-1917.) страдало је скоро 10 милиона Руса. Онда је уследила Велика Социјалистичка Октобарска револуција (1917.) која је настављена до 1922. године преобразивши се у велики братоубилачки (идеолошки) рат, током којег је страдало између 10 и 13 милиона људи. Што је више од свих 38 земаља које су учествовале у Првом светском рату. Овај период је засигурно велика криза руског друштва с почетка 20 века и данас, чини ми се, у руском савременом друштву ова тема није пуно популарна међу широким народним масама. 

Но, за то постоји више разлога. Прво, велики број Руса је страдао, велики број племства и средњег сталежа је избегао из Русије и расуо се по целом свету (око 2 милиона). Друго, комунистичка идеологија која је стварана у СССР пуне 74 године успела је да обрише овај жестоки моменат из Руске историје. И након свега тога уследиле су „стаљинистичке чистке” током којих је на различите начине (хапшења, протеривања, стрељања) страдало око 40 милиона људи.  

Дан града Стародуба је дан ослобођења у Другом светском рату, 21. септембар.

За мало више од 20 година, у периоду 1917-1945, Србија и Русија су имале сличну судбину. Политички системи су промењени на врло сличан и болан начин за њихове народе. 

Оно што је Русија преживела 1917. (Октобарска револуција) слично је у идеолошком смислу доживела Србија 1941. године, када је уз светски рат, буктао и братоубилачки између присталица краља (четника под вођством Драже Михајловића) и присталица новог народно-ослободилачког покрета за ослобођење (партизана под вођством Тита). Шта више, након завршетка рата и потпуног окривљавања присталица краљ за сарадњу са окупатором, до дана данашњег није тачно утврђена улога једних и других током II Светског рата. 
Можда због те идеолошке непомирљивости, ми данас нисмо начисто кога и како треба да славимо 9. маја као потпуног победника који нас је ослободио, тачније: да ли треба и даље да окривљујемо четнике и величамо партизане или би, пак, требало узети у обзир да су сви они били људи, мање или више добри и зли, да су сви они били заклети отаџбини и различитим вођама на оданост, да су волели своју земљу и борили се против фашизма и да су ама баш сви они са великим бројем цивила положили животе за слободу. 

Са Русијом је ипак мало другачије. Они су имали јасно формирану идеологију 1945. До тада је увелико цар био заборављен и политички противници потучени, а Црвена армија са великом заслугом допринела победи у Великом светском рату. 

http://www.starburg.ru/novosti/5371-starodub-otprazdnoval-den-goroda
Дан града Стародуба 21. септембар је дан ослобођења од фашизма

И данас, када посматрате савремену Русију, примећује се да се та традиција великог победника негује, да се негује сећање на жртве тог рата, величају се ветерани и с поносом наступају у различитим манифестацијама – од прославе Дана града широм Русије, па све до 9. маја. 

Политичке промене 1991. у СССР и Русији  нису замутиле сећање на црвеноармејце и скоро 30 милиона народних жртава.  

Са друге стране, наше идеолошке нејасноће око 1945. до данас, на жалост, нису рашчишћене, велики историјски ломови и промене државних система бациле су сенку на жртве рата 1941-45.

И за крај, могли бисмо упоредили историјске догађаје од 1914. до 1945. у две земље, и то би изгледало овако:

ГодинаСрбијаРусија
1914.Ултиматум Аустроугарске СрбијиПочетак I Светског рата
1917.I Светски рат Октобарска револуција
1918.Новембар: 
Крај I Светског рата (Великог рата), стварање Краљевине СХС 
Јул:
Убиство цара Николаја II Романова и целе царске породице
1922.Крај грађанског рата у Русији
1929.Краљевина СХС преименована у Краљевина Југославија
1932.Долазак Хитлера на властДолазак Хитлера на власт
1934.Убиство краља Александра Карађорђевића у Марсеју
1939.Напад фашистичке Немачке на Пољску, почетак II Светског ратаНапад фашистичке Немачке на Пољску, почетак II Светског рата
1941.6. април:
Бомбардовање Немачке Србије (Београда), почетак рата у Југославији
22. јун:
Почетак Великог Отаџбинског рата у СССР-у
1941-1944.Ужичка република (септембар-новембар 1941.)Опсада Лењинграда (1126 дана)
1945.
април-мај
Битка за БерлинБитка за Берлин
29.новембарЗаседање АВНОЈ-а стварање ФНР Југославије, крај постојања краљевине и долазак Јосипа Броза Тита на чело државе.  9. мај улазак Црвене армије у Берлин и коначно ослобођење од фашизма.
Никада није утврђен тачан број људских жртава у рату:
Број српских жртава је био између 900.000 и 1,2 милиона. А према државном извештају из 1964. укупан број погинулих је око 1,7 милиона људи, с тим да  српски историчари сматрају да је број страдалих Срба далеко већи, јер је извештај из 1964. пописивао укупно страдале без националности.
Између 26 и 29,5 милиона људи

Исто тако, требало би се с већим поносом присећати и памтити све наше сународнике пале за слободу отаџбине 1914-18. јер само са добрим знањем и већим поштовањем према себи можемо много научити из прошлости зарад боље будућности.
Оно што је за Србију био отаџбински рат 1914-1918. то је за Русију био отаџбински рат 1941-1945. 

Категорије
Празници

Празници, празници, празници…

Срећан 1. мај – празник рада, (поновног рађања) пролећа и љубави

Празници постоје у свим земљама света. Неке земље имају више, неке мање, неке празнују религијске празнике, неке државне, а неке су, пак, религијске празнике прогласили државним. 

Како год да посматрамо празнике – сви их волимо, чак и ако то не желимо да признамо себи и другима. 

Нова година на руски начин, Народни музеј, Чачак 2017.

А шта је са 1. мајем, чувеним Празником рада из периода СФРЈ-а? Сви ми који се сећамо СФРЈ сећамо се и два празника у која нико „није смео да дира”. То су били чувени Дан републике 29. новембра и Празник рада 1. маја. 

Дан града – Стародуб, 2019.

У доба ове ванредне ситуације сви смо похрлили пред овај празник, али и пред сваки претпоследњи „слободан час” пред почетак забране кретања, са нереалном зебњом почели смо да купујемо залихе хране као да ћемо бити заточени месецима, а не данима. А не тако давно, сећам се, пред сваки викенд, а посебно пред 1. мај и 29. новембар нисте могли ништа да купите, па ни хлеба. И ако нисте трговину обавили на време није било те силе која би натерала продавце да почну да раде викендом. Али…

Данас, већина нас слави 1. мај селективно. Чини се да то и није нешто ново за нас. Ако сте у државној служби – радујете се продуженом викенду, ако не радите – свеједно вам је, ако радите у приватном сектору (а нисте газда) овај 1. мај је као и сваки други дан. Ипак, често чујем да сви овај празник везују за уранак… А да ли је уранак баш везан за 1. мај?

Некада је наш народ уранак везивао за 6. мај и велику крсну славу у Срба Ђурђевдан. А наша традиција, као и већина веровања у нас, мада и других народа, везује се за неке давне, паганске обичаје. 

Наиме, Ђурђевдан је повезан са словенским богом Јарилом, богом вегетације и пролећа. Тако су наши стари, живећи у складу с природом, Ђурђевдан сматрали преласком из зиме у лето, време рачунали до и после Ђурђевдана. Зато су уочи празника или у цик зоре ишли на уранак и славили празник посвећен природи, брали цвеће, плели га у венце и вршили различите обредне радње све са циљем да „умилостиве природу и повећају плодност природе”. 

Данас су неки народи, попут Руса и Швеђана, делимично сачували ово веровање, и везују 1. мај за празник поновног рађања природе. 
Ипак, у чему је разлика између нас и Руса када је 1. мај у питању? 

Руси много цене своје празнике, стриктно се држе неких уобичајених начина празновања и нису се тако лако одрекли неких вредности из претходног (социјалистичког) система, као што смо то учинили ми. Да ли је то добро или не – тешко је рећи, али је чињеница да су они старе празнике прилагодили новом времену и наставили тамо где је био почетак преврата – у раним ’90-им. 

Када се погледа у ближу и даљу историју, види се да нису баш сви празници тако олако и са ентузијазмом прихваћени, али су се током времена прилично добро устоличили у руску традицију и данас тешко можемо замислити Празник рада и пролећа – 1. мај или Дан победе – 9. мај без Русије и врло свечаног празновања. 

А шта је са оним „другим празницима” који до скора ни код њих ни код нас нису били ни пожељни ни популарни? Ништа. Гледајући овако са стране, чини ми се да су Руси постали свесни грешака које су пре 100 и мало више година направили, те су сад једноставно и полако вратили „старе вредности” међу младе и с великим успехом их негују.

Данас ћете од пријатеља из Русије увек од свег срца добити честитку са искреним и срдачним жељама за Нову годину, Дан заштитника отаџбине (Руси га још називају Даном мушкараца и славе га 23. фебруара), 8. март, Масленицу (Покладе пред почетак Великог поста), 1. мај и обавезно 9. мај – Дан победе. О Дану знања и 1. септембру ћемо писати неки други пут.  

А ако се којим случајем нађете у Русији за време неких од наведених празника видећете да се цела земља подједнако и са ентузијазмом припрема за исте – од деце у вртићима са различитим приредбама до председника државе који се обраћа свим грађанима. И то траје. Увек. Није прекидано још од раних 20-их година, када је требало укрепити одређену идеологију, па ни онда, током турбулентних 90-их, све до дана данашњег. 

Код свих мојих руских пријатеља осећам тај празнични дух и пред сваки њихов значајан и велики празник добијем лепу честитку са искреним поздравима и жељама. 

Допада ми се та руска идеја да се негује дух празника, који величају њихову земљу, традицију и обичаје, посебно међу младим нараштајем. Заиста негују и јачају патриотски дух на себи својствен начин. То чине врло успешно и на свим нивоима. 

Зато, честитам им 1. мај, за њих велики празник и желим да и надаље негују свест и правилно поимање свега што им је на корист отаџбини. 

Надам се, да ћемо и ми постати свесни лепоте коју имамо у својој култури и да ћемо је неговати и чувати.