9. мај у Србији, у Русији и у свету – шта ко слави?
Април и мај су месеци резервисани за празнике. Неко се више радује Васкрсу, неко, пак, 1. мају. Како год посматрали, сви волимо неколико дана да предахнемо од овог ужурбаног живота и посветимо се себи и својим најмилијим.
И тако, док тече месец мај и док су за нама и Васкрс и Празник рада – 1. мај, прође и Ђурђедван, велика и значајна слава у Срба, те дође и 9. мај.
Шта данас значи 9. мај? Да ли нама у Србији он уопште нешто значи? Да ли је то Дан победе у Другом светском рату или је то Дан Европе? Да ли је то поглед уназад и очување сећања на прохујале дане, славне хероје и да ли се сећамо оних, захваљујући којима данас живимо и гледамо у будућност? Или је то поглед у будућност која нам је прилично магловита и нејасна ових дана?
Изгледа да ни на Балкану, а бога ми ни у Европи, духови прошлости не само да нису помирени, већ су додати нови у виду нових сумњи, тероија завера, анализа и којекаквих додатних подела, које захваљујући вештој и врло лукавој пропаганди данас успевају више него икада.
Све је више супротсављених страна. Све је више неодлучности и сумњи коме се приклонити. Да ли се уопште треба приклањати и да ли се можемо издићи изнад тренутне геополитичке ситације? Да ли можемо бити имуни на пропаганду?
Ипак, чини се, да ма каква нас будућност чека, морамо јој се спремити и примити је, али пре свега морамо бити свесни себе и свог културно-истроријског наслеђа. И ма како оно било тешко, што пре га се будемо подсетили, прихватили, научили из историјских грешака и помирили старе поделе, тим пре ћемо лакше и спремније коракнути у будућност.
„Од историје учимо да од историје не учимо”
Хегел
И док Европа слави свој дан уз идеје пригодне садашњем настројењу, Русија наставља с обележавањем у свом старом руху. А где смо ми?
С тим у вези припремамо пројекцију историјско-документарног филма Татјане Боршч Историја демократског фашизма. Филм је посвећен историјским околностима у којима су били Европа и свет током 19. века, па све до почетка Другог светског рата. Руска редитељка, Татјана Боршч, у сарадњи с историчарима и новинарима из Немачке, САД и Пољске, приказала је како је идеја настанка више расе потекла од колонијалних сила, али је своју коначну форму и остваривање, јавно обелоданио Хитлер и спровео током своје владавине.
Филм је премијерно приказан у Руском дому у новембру 2021. године, а поводом 9. маја представићемо га у преведеној верзији на српски језик у Народном музеју у Чачку 20. маја. Том приликом ће наш уважени истричар г. Дејан Ристић водити трибину и говорити о историјским околностима у којима се Србија нашла уочи Другог светског рата.
Покушаћемо да сагледамо и околности из 1999. године и да проверимо да ли смо ишта научили из историје.
Улаз је слободан.