Категорије
Догађаји Празници

Дан словенске писмености

Поводом Дана словенске писмености удружење „Ксенија – руски јези” одржало је предавање Словеснки свет у четвртак 30. маја 2024. године у Малој сали Кучтурног центра Чачак.

Словени данас чине 36% укупне етничке популације у Европи. За разлику од других језичких породица словенски језици су међусобно ближи него германски или романски.
Приде културно наслеђе и традиција свих Словена се ослања на заједничку прасловеснку основу и уткана је у савремени словенски свет било кроз језик, топониме или обичаје.
Како се наше удружење бави промоцијом језичког и културног наслеђа, пре свега Срба и Руса, али и других Словена, ове године смо одлучили да поводом свезаједничког празника угостимо још једну словенску земљу – Чешку.

Какве су биле српско-чешке историјске везе, колико су савремене прилике утицале на један и други народ говорила нам је професор доктор Александра Корда Петровић са Катедре за бохемистичу Филолошког факултета у Београду.
Она је посетиоцима хринолошки представила занимљив колаж српско-чешких веза које сежу још у доба Средњег века.
Како је током 19. века јачала идеја ослобађања Словена од туђинске власти и идеја уједињења свих Словена, тако су чешки стручњаци – лекари, инжењери, школовани војници, историчари и филолози стизали у тек ослобођену Србију на позив краља Милана Обреновића и давали свој допринос развоју Србије.
Тако су се у одређеним деловима Србије, а касније Краљевине Југославије почетком двадесетих година XX века стварале чешке заједнице које су остављале јак печат на развој малих средина.
Њиховимпотомци и данас живе међу нама, а једна од њих је лекар у пензији – Александра Дибросављевић која се осврнула на свог деду Чеха – Карела Дубу.
Он је као млад инжењер стигао у Србију тј. Југославију после Првог светског рата и у Сењским рудницима уткао своје знање. Докторка Добросављевић је даље говорила о својим сећањима на рођаке из Чешке, о њиховим посетама, о дединој љубави која се простирала на две домовине и о потребама потомака да боље упознају своје претке.

Категорије
Догађаји Празници

Словенски свет

Поводом Дана словенске писмености у четвртак 30. маја 2024. године у Малој сали Културног центра Чачак са почетком у 18 часова одржаћемо предавање посвећено српско-чешким односима.

Срби и Чеси имају много тога заједничког.
Иако су физички далеко вежу нас словенски корени.

Прва група Чеха је дошла у Србију још у 19. веку, када је краљ Милан Обреновић дао оглас за лекаре, инжењере да дођу у Србију и помогну привредни развој земље.

А најпознатији чешки утицај је „Прашка филмска школа”.

Велики број њихових потомака данас живи међу нама.


О историји два словенска народа говориће проф. др Александра Корда Петровић са Катедре за бохемистику Филолошког факултета, а о својим чешким коренима и сећањима на деду Чеха говориће наша суграђанска др Александра Добросављевић.

Улаз је слободан.
VITEJTE! Добро дошли! 🇨🇿🤝🇷🇸

Категорије
Васкрс Догађаји Празници

Христос воскресе

Желимо вам срећан најрадоснији празник, да вам буде на срећу и спасење

Категорије
Васкрс Догађаји Празници

Васкршња радионица

Поводом најрадоснијег хришћанског празника 26. априла 2024. године одржана је Вскршња радионица у просторијама удружења дијабетичара Чачка.

У оквиру пројекта града Чачака наше удружење „Ксенија – руски језик” је са својим партнерима – удружењем дијабетичара Diabetes Mellitus, основном школом „Милица Павловић”, чачанском Гимназијом и Центром за очување традиције одржало занимљиву радионицу фарбања ускршњих јаја.

Како је Васкрс најрадоснији празник, одлучили смо да га ове године обележимо уз наше најмлађе, али нисмо заборавили ни особе оболеле од дијабета. Тако смо свима приредили пригодне поклоне, а наши специјални гости су били наши руски другари, који су нам донели традиционални васкршњи колач – Кулич.

Наш специјални гост је била Милица Исаиловић, ткаља, која свим учесницима радионице показала како се тка и тиме чува народна традиција.

Категорије
Uncategorized Нова година Празници

Срећна Нова година

Драги пријатељи и поштовани сарадници,
желимо вам срећну и успешну Нову 2024. годину.

Категорије
Божић Празници

Христос се роди

У нашем народу постоји веровање да на Божић треба све започети. Желимо вам да започнете све оно што волите – да се дружите, волите, маштате, сањате.

Желимо вам срећу, радост, мир и топлину породичног дома! Нека вам Богомладенац оствари све жеље.
Мир Божји Христос се роди! Ваистину се роди!

Категорије
Божић Оци Празници

Радост празника 2023.

Оци

Свим татама, дедама, ујацима, стричевима и течама желимо срећна празник – Оце.

Многи народи имају Дан очева, али Срби су јединствени по празновању породичних празника посвећених свим члановима породице – Детињцима, Материцама и Оцима.

Последња недеља пред највећи и најрадоснији хришћански празник – Божић, посвећена је очевима.
Тај дан симболичним везивањем својих мушких рођака – очева, деда, ујака, стричева и теча везујемо своју породицу и учвршћујемо породичне везе и односе.
А глава куће се, попут мајки и деце, дреши симболичним поклонима који су припремљени с љубављу.

Категорије
Нова година Празници

Срећна Нова 2023. година

Желимо вам срећну и успешну Нову 2023. годину, нека буде пуна лепих тренутака. ✨🎄✨

Категорије
Божић Детињци Материце Оци Празници

Радост празника 2022.

Детињци, Материце и Оци

У недељу, 25.12.2022. године у галерији Народног музеја у Чачку, удружење „Ксенија – руски језик” и пријатељи је одржало представу и мини концерт поводом Материца. 

Манифестацију поводом традиционално српских празника Детињаца, Материца и Оца, удружење не одржава први пут.

Категорије
9. мај - Дан Победе Догађаји Празници

Дан победе или Дан Европе

9. мај у Србији, у Русији и у свету – шта ко слави?

Април и мај су месеци резервисани за празнике. Неко се више радује Васкрсу, неко, пак, 1. мају. Како год посматрали, сви волимо неколико дана да предахнемо од овог ужурбаног живота и посветимо се себи и својим најмилијим.

И тако, док тече месец мај и док су за нама и Васкрс и Празник рада – 1. мај, прође и Ђурђедван, велика и значајна слава у Срба, те дође и 9. мај.

Шта данас значи 9. мај? Да ли нама у Србији он уопште нешто значи? Да ли је то Дан победе у Другом светском рату или је то Дан Европе? Да ли је то поглед уназад и очување сећања на прохујале дане, славне хероје и да ли се сећамо оних, захваљујући којима данас живимо и гледамо у будућност? Или је то поглед у будућност која нам је прилично магловита и нејасна ових дана?

Изгледа да ни на Балкану, а бога ми ни у Европи, духови прошлости не само да нису помирени, већ су додати нови у виду нових сумњи, тероија завера, анализа и којекаквих додатних подела, које захваљујући вештој и врло лукавој пропаганди данас успевају више него икада.

Све је више супротсављених страна. Све је више неодлучности и сумњи коме се приклонити. Да ли се уопште треба приклањати и да ли се можемо издићи изнад тренутне геополитичке ситације? Да ли можемо бити имуни на пропаганду?

Ипак, чини се, да ма каква нас будућност чека, морамо јој се спремити и примити је, али пре свега морамо бити свесни себе и свог културно-истроријског наслеђа. И ма како оно било тешко, што пре га се будемо подсетили, прихватили, научили из историјских грешака и помирили старе поделе, тим пре ћемо лакше и спремније коракнути у будућност.

„Од историје учимо да од историје не учимо”

Хегел
Постер за филм који ће бити приказан у Чачку, 20. маја 2022.