Поводом Дана словенске писмености удружење „Ксенија – руски јези” одржало је предавање Словеснки свет у четвртак 30. маја 2024. године у Малој сали Кучтурног центра Чачак.
Словени данас чине 36% укупне етничке популације у Европи. За разлику од других језичких породица словенски језици су међусобно ближи него германски или романски.
Приде културно наслеђе и традиција свих Словена се ослања на заједничку прасловеснку основу и уткана је у савремени словенски свет било кроз језик, топониме или обичаје.
Како се наше удружење бави промоцијом језичког и културног наслеђа, пре свега Срба и Руса, али и других Словена, ове године смо одлучили да поводом свезаједничког празника угостимо још једну словенску земљу – Чешку.
Какве су биле српско-чешке историјске везе, колико су савремене прилике утицале на један и други народ говорила нам је професор доктор Александра Корда Петровић са Катедре за бохемистичу Филолошког факултета у Београду.
Она је посетиоцима хринолошки представила занимљив колаж српско-чешких веза које сежу још у доба Средњег века.
Како је током 19. века јачала идеја ослобађања Словена од туђинске власти и идеја уједињења свих Словена, тако су чешки стручњаци – лекари, инжењери, школовани војници, историчари и филолози стизали у тек ослобођену Србију на позив краља Милана Обреновића и давали свој допринос развоју Србије.
Тако су се у одређеним деловима Србије, а касније Краљевине Југославије почетком двадесетих година XX века стварале чешке заједнице које су остављале јак печат на развој малих средина.
Њиховимпотомци и данас живе међу нама, а једна од њих је лекар у пензији – Александра Дибросављевић која се осврнула на свог деду Чеха – Карела Дубу.
Он је као млад инжењер стигао у Србију тј. Југославију после Првог светског рата и у Сењским рудницима уткао своје знање. Докторка Добросављевић је даље говорила о својим сећањима на рођаке из Чешке, о њиховим посетама, о дединој љубави која се простирала на две домовине и о потребама потомака да боље упознају своје претке.