Ксенија
У нашем народу постоји веровање да на Божић треба све започети. Желимо вам да започнете све оно што волите – да се дружите, волите, маштате, сањате.
Желимо вам срећу, радост, мир и топлину породичног дома! Нека вам Богомладенац оствари све жеље.
Мир Божји Христос се роди! Ваистину се роди!
Оци
Свим татама, дедама, ујацима, стричевима и течама желимо срећна празник – Оце.
Многи народи имају Дан очева, али Срби су јединствени по празновању породичних празника посвећених свим члановима породице – Детињцима, Материцама и Оцима.
Последња недеља пред највећи и најрадоснији хришћански празник – Божић, посвећена је очевима.
Тај дан симболичним везивањем својих мушких рођака – очева, деда, ујака, стричева и теча везујемо своју породицу и учвршћујемо породичне везе и односе.
А глава куће се, попут мајки и деце, дреши симболичним поклонима који су припремљени с љубављу.
Желимо вам срећну и успешну Нову 2023. годину, нека буде пуна лепих тренутака. ✨🎄✨
У недељу, 25.12.2022. године у галерији Народног музеја у Чачку, удружење „Ксенија – руски језик” и пријатељи је одржало представу и мини концерт поводом Материца.
Манифестацију поводом традиционално српских празника Детињаца, Материца и Оца, удружење не одржава први пут.
„Већ неколико година заједно одржавамо различите манифестације поводом ова три наша врло лепа и јединствена празника заједно са својим пријатељима – Народним музејем, чачанском Гиманзијом и ОШ „Милица Павловић”. До сада смо организовали концерте, изложбе, радионице. Жеља нам је да сваке године с нашим најмлађим суграђанима поделимо радост ових празника, јер Срби су јединствени у свету по начину прослављања Божића, а ова три празника му претходе и чине један важан циклус светковања најрадоснијег хришћанског празника. Многи народи у свету обележавају Дан мајки или очева, али нико као ми не истиче важност породичних веза, који су симболи Детињаца, Материца и Оца.
Ја, као професор руског језика, морам указати на једну занимљивост. Наиме, Руси славе Дан мајки, али то је код њих државни празник, а занимљиво је то да су одредили последњу суботу у новембру за тај празник, што је свега две – три недеље пре обележавања ових наших празника, посебно имам на уму Материце. Могли су одабрати било који други датум у години, али мени је занимљиво како у том једном малом подударању опет можемо приметити јаке везе које постоје у култури и традицији наша два народа” – истакла је проф. Радојичић.
О обичајима који карактеришу Детињце, Материце и Оце, о томе како су ти празници очувани у народу и како су се славили и славе, говорила је Снежана Ашанин, етнолог у Народом музеју у Чачку.
„Слободно можемо рећи да се начин обележавања ова три празника није променио, а срж је у симболици коју они носе. Обичај везивања укућана, чланова шире и уже породице симболише везе које породица, као основна ћелија друштва, треба да сачува. Мишљења сам да је ово кључно за очување данашње породице. А поклони који се дарују, тј. чиме се „одрешујемо”, како се у народу каже, не треба увек да се посматрају кроз призму материјалних вредности, већ кроз призму љубави и спремности укућана да се за најмилије жртвују, штедећи и смишљајући симболичне поклоне, којима доказујемо да мислимо на њих. Данас су ти поклони, наравно доста богатији него раније, али довољно је да деца, на пример, нешто нацртају мамама и татама, да уштеде од свог џепарца за малу честитку или чоколадицу, док очеви и мајке засигурно деци купују играчке, одевне предмете или чак дају новац. Суштина је показати љубав и спремност да своје најмилије обрадујемо и покажемо им да смо их се сетили на њихов празник.
Чини се да су управо Материце најдоминантнији од сва три празника, јер углавном мајке чувају и подсећају на обичаје, што је доказано током периода комунизма, када су жене, махом на селу, упражњавале овај обичај у својим породицама, а спремајући дарове имале су у виду да посластице које дарују морају бити посне”.
У програму су још учествовали ученици шестог разреда колегинице Оливере Крупеж ОШ „Милица Павловић” који су отпевали песму на руском «Зореньки краше, солнца милей» који су овом песмом представили свој град прошле године у Руском дому, док су најмлађи прваци и трећаци рецитовали на руском нежне стихове посвећене мамама.
Гимназијалке, које су исто тако представљале свој град у Руском дому поводом Дана мајки 2021. године, а са својом наставницом музике Мирјаном Јаневском припремиле су песме Мама руске групе Индиго и певачице Зарине Тилидзе и песму „Моја мама дивно прича”.
Иначе, сви ученици факултативно уче руски језик у својим школама, а наставу је покренуло удружење „Ксенија – руски језик”. У Чачку ученици већ 5 година имају прилику да тако науче руски, док је од ове године настава проширена на још 4 града: Краљево, Горњи Милановац, Шабац и Трстеник.
9. мај у Србији, у Русији и у свету – шта ко слави?
Април и мај су месеци резервисани за празнике. Неко се више радује Васкрсу, неко, пак, 1. мају. Како год посматрали, сви волимо неколико дана да предахнемо од овог ужурбаног живота и посветимо се себи и својим најмилијим.
И тако, док тече месец мај и док су за нама и Васкрс и Празник рада – 1. мај, прође и Ђурђедван, велика и значајна слава у Срба, те дође и 9. мај.
Шта данас значи 9. мај? Да ли нама у Србији он уопште нешто значи? Да ли је то Дан победе у Другом светском рату или је то Дан Европе? Да ли је то поглед уназад и очување сећања на прохујале дане, славне хероје и да ли се сећамо оних, захваљујући којима данас живимо и гледамо у будућност? Или је то поглед у будућност која нам је прилично магловита и нејасна ових дана?
Изгледа да ни на Балкану, а бога ми ни у Европи, духови прошлости не само да нису помирени, већ су додати нови у виду нових сумњи, тероија завера, анализа и којекаквих додатних подела, које захваљујући вештој и врло лукавој пропаганди данас успевају више него икада.
Све је више супротсављених страна. Све је више неодлучности и сумњи коме се приклонити. Да ли се уопште треба приклањати и да ли се можемо издићи изнад тренутне геополитичке ситације? Да ли можемо бити имуни на пропаганду?
Ипак, чини се, да ма каква нас будућност чека, морамо јој се спремити и примити је, али пре свега морамо бити свесни себе и свог културно-истроријског наслеђа. И ма како оно било тешко, што пре га се будемо подсетили, прихватили, научили из историјских грешака и помирили старе поделе, тим пре ћемо лакше и спремније коракнути у будућност.
„Од историје учимо да од историје не учимо”
Хегел
И док Европа слави свој дан уз идеје пригодне садашњем настројењу, Русија наставља с обележавањем у свом старом руху. А где смо ми?
С тим у вези припремамо пројекцију историјско-документарног филма Татјане Боршч Историја демократског фашизма. Филм је посвећен историјским околностима у којима су били Европа и свет током 19. века, па све до почетка Другог светског рата. Руска редитељка, Татјана Боршч, у сарадњи с историчарима и новинарима из Немачке, САД и Пољске, приказала је како је идеја настанка више расе потекла од колонијалних сила, али је своју коначну форму и остваривање, јавно обелоданио Хитлер и спровео током своје владавине.
Филм је премијерно приказан у Руском дому у новембру 2021. године, а поводом 9. маја представићемо га у преведеној верзији на српски језик у Народном музеју у Чачку 20. маја. Том приликом ће наш уважени истричар г. Дејан Ристић водити трибину и говорити о историјским околностима у којима се Србија нашла уочи Другог светског рата.
Покушаћемо да сагледамо и околности из 1999. године и да проверимо да ли смо ишта научили из историје.
Улаз је слободан.
Со светлой Христовой Пасхой
Желимо вам мира, среће и љубави.
Традиционални народни празник пред почетак Великог (Васкршњег) поста.
Код нас помало заборављен, а и запостављен празник – Покладе или Бела недеља су последња мрсна недеља пред почетак Великог (Васкршњег поста).
Иако се исконски Покладе везују за испраћање зиме и почетак пролећа, данас нам је главна одредница Васкрс, тј. пост који њему претходи. Иако Покладе имају своју алтернативу у Карневалу, за Србе је карактеристично да се деца и млади прерушавају, најчешће у младенце, и тако иду короз село, певајући и веселећи се. За то време домаћице месе крофне, а мештани којима дође поворка дарују их.
За источне словене (Русе, Белорусе и Украјинце) Покладе су чувена Масленица – седмица током које свако дан има своје значење и намену. Тако је понедељак почетак или Сусрет (Встреча) Масленице, тај дан се свечано и ритуално праве палачинке, а прва се намењује прецима; уторак је „розигрыш” дан за „горьки” дан када се најмлађи санкају и играју, а заљубљени уговарају веридбу; среда је „лакомка” или гурманска среда, док је четвртак „широки” и тако до недеље када се тражи опрост од најмилијих да би се Чиста недеља Великог поста започела чисте душе и мирне савести.
Данас је Масленица велики Вашар, место где се кулинари такмиче у прављењу што веће палачинке, утркују се ко ће смислити нови премаз (којих има преко 100 врста), а народ се забаља уз музику и игру.
Наравно, уз палачинке – руски симбол сунца, иде и Чучело (страшило) које се пали у центру „села” и плаши зиму која треба да оде и донесе пролеће.
У основној школи Таковски устанак у Такову и њеном издвојеном одељењу у Бољковцима и ове године смо уз забаву учили и гостили се.
Детаље можете погледати у прилогу:
Драги пријатељи,
желимо вам да ову бурну и тешку годину испратите у добром здрављу у кругу својих најближих. Чувајте себе, себи драге људе и да се дружимо у новој 2021. у здрављу и весељу.
Срби и Руси имају много тога заједничког – од језика, преко традиције и обичаја до религије. Ипак, када говоримо о празницима, само су два празника веома важна и скоро идентична у прослављању – Васкрс и Ивањдан.
Велики празник који је дубоко је укорењен у бити оба народа, Срба и Руса, слави се 7. јула. У црквеном календару се подудара са празновањем Јована Крститеља, свеца који је у православљу трећи најпоштованији светац после Христа и Богородице, највероватније јер је он „кум божији”.
А у језику Иван и Јован имају исто значење „Бог је милостив”, док нека тумачења наводе „Богу драг, онај кога Бог воли”.
У народној традицији је дубоко поштован из више разлога.
Прво, поклапа се са летњом равнодневицом (24. јун по старом календару) и симетричан је зимској равнодневици која је на Божић. Као друго, Словени су народ који је живео у потпуном складу с природом и веровали су да на Ивањдан, баш као и на Божић, природа открива своје тајне, да се отварају небеса, да биљке и животиње проговоре, да сунце стаје.
Вук Караџић је писао да је Ивањдан толико велики празник да тај дан Сунце од страха три пута стане. Још се верује да на данашњи над сунце поскакује, да се игра на небесима, те се у неким крајевима још данашњи празник назива Јован Игратељ.
Обреди који су везани за данашњи празник представљају сложени комплекс радњи и веровања. То су:
Сви ови живописни обичаји су из словенке прадавнине. Пошто празник пада у време сабирања летине, не чуди брање лековитог биља и плетење венчића. Пошто се веровало у лековиту моћ биља овај празник се у неким деловима Србије још назива Јован Биљобер.
За Русе је карактеристичније паљење ватре и ритуалне игре око ње.
А код оба народа је подједнако заступљено ритуално умивање и купање.
Видимо да је веровање наших предака и низ ритуала повезан са елементима воде (извора живота) и ватре (грејање, освећење = Сунце= Бог, опет извор живота) и на крају то је све савршенство уплетено у венчиће од биља који се чувају годину дана за породицу, за здравље укућана и стоке, за очување летине, за напредак.
На жалост, и ми и Руси смо се у савременом свету удаљили од природе, те смо изгубили онај исконски додир са природом који нас опоравља и даје снагу.
Док се у Србији тек понегде, у селима, чувају ови обичаји и практикују до Петровдана, у Русији постоје етно села у којима можете видети током данашњег празника – Ивана Купале (од гл. купать – купати се) како се ритуално игра, пева, прескаче ватра и весели.