9. мај у Србији, у Русији и у свету – шта ко слави?
Април и мај су месеци резервисани за празнике. Неко се више радује Васкрсу, неко, пак, 1. мају. Како год посматрали, сви волимо неколико дана да предахнемо од овог ужурбаног живота и посветимо се себи и својим најмилијим.
И тако, док тече месец мај и док су за нама и Васкрс и Празник рада – 1. мај, прође и Ђурђедван, велика и значајна слава у Срба, те дође и 9. мај.
Шта данас значи 9. мај? Да ли нама у Србији он уопште нешто значи? Да ли је то Дан победе у Другом светском рату или је то Дан Европе? Да ли је то поглед уназад и очување сећања на прохујале дане, славне хероје и да ли се сећамо оних, захваљујући којима данас живимо и гледамо у будућност? Или је то поглед у будућност која нам је прилично магловита и нејасна ових дана?
Изгледа да ни на Балкану, а бога ми ни у Европи, духови прошлости не само да нису помирени, већ су додати нови у виду нових сумњи, тероија завера, анализа и којекаквих додатних подела, које захваљујући вештој и врло лукавој пропаганди данас успевају више него икада.
Све је више супротсављених страна. Све је више неодлучности и сумњи коме се приклонити. Да ли се уопште треба приклањати и да ли се можемо издићи изнад тренутне геополитичке ситације? Да ли можемо бити имуни на пропаганду?
Ипак, чини се, да ма каква нас будућност чека, морамо јој се спремити и примити је, али пре свега морамо бити свесни себе и свог културно-истроријског наслеђа. И ма како оно било тешко, што пре га се будемо подсетили, прихватили, научили из историјских грешака и помирили старе поделе, тим пре ћемо лакше и спремније коракнути у будућност.
„Од историје учимо да од историје не учимо”
Хегел
Постер за филм који ће бити приказан у Чачку, 20. маја 2022.
Традиционални народни празник пред почетак Великог (Васкршњег) поста.
Код нас помало заборављен, а и запостављен празник – Покладе или Бела недеља су последња мрсна недеља пред почетак Великог (Васкршњег поста). Иако се исконски Покладе везују за испраћање зиме и почетак пролећа, данас нам је главна одредница Васкрс, тј. пост који њему претходи. Иако Покладе имају своју алтернативу у Карневалу, за Србе је карактеристично да се деца и млади прерушавају, најчешће у младенце, и тако иду короз село, певајући и веселећи се. За то време домаћице месе крофне, а мештани којима дође поворка дарују их.
За источне словене (Русе, Белорусе и Украјинце) Покладе су чувена Масленица – седмица током које свако дан има своје значење и намену. Тако је понедељак почетак или Сусрет (Встреча) Масленице, тај дан се свечано и ритуално праве палачинке, а прва се намењује прецима; уторак је „розигрыш” дан за „горьки” дан када се најмлађи санкају и играју, а заљубљени уговарају веридбу; среда је „лакомка” или гурманска среда, док је четвртак „широки” и тако до недеље када се тражи опрост од најмилијих да би се Чиста недеља Великог поста започела чисте душе и мирне савести. Данас је Масленица велики Вашар, место где се кулинари такмиче у прављењу што веће палачинке, утркују се ко ће смислити нови премаз (којих има преко 100 врста), а народ се забаља уз музику и игру.
Наравно, уз палачинке – руски симбол сунца, иде и Чучело (страшило) које се пали у центру „села” и плаши зиму која треба да оде и донесе пролеће.
У основној школи Таковски устанак у Такову и њеном издвојеном одељењу у Бољковцима и ове године смо уз забаву учили и гостили се. Детаље можете погледати у прилогу:
Сваки 24. мај је велики дан у словенском свету. Тада сви Словени обележавају свој дан писмености. Од недавно тај празник је званично уврштен у календар празника у Србији.
Ове 2021. године је клуб „Ксенија-руски језик” у сарадњи с Канцеларијом за младе из Чачка, Техничким факултетом и чачанском Гимназијом обележио Дан словенске писмености читавим низом акција.
Научно-технолошки парк, Чачак: Млади Чачани и студенти који су учествовали у истраживању и презентацији о ћирилици.
Још у марту 2021. су почеле припреме. Наиме, ове године смо желели да истражимо и јавности прикажемо колико смо ми сами занемарили наше национално писмо – ћирилицу!
Наши омладинци су истраживали колико је ћирилица заступљена у јавним натписима, рекламама, колико је има у штампаним медијима, телевизији и на интернету, с посебним освртом на друштвене мреже и комуникацију младих.
Општи је закључак да установе културе (музеји, галерије и домови култура) највише негују ћириличне натписе и материјал штампан нашим националним писмом. Такође, школе и локлална администрација су у обавези да користе ћирилицу, као и суд, док сајтови министарстава имају оба писма. Сајтови приватних фирми су у преко 90% случајева исписани латиницом. Исто важи и за рекламе приватних фирми и радњи, како на улици тако и на интернету – углавном доминира латиница. Да ствар буде гора, врло често се сусрећу натписи исписани нетачно на страном језику.
Научно-технолошки парк Чачак: Презентација истраживања Канцеларије за младе Чачак
Иако ће већина наших сународника истаћи да је наша предност коришћење два писма, поражавајући је закључак с друштвених мрежа. У том хвалоспеву коришћења два писма стигли смо дотле да млади углавном користе латиницу. Шта више користе њен неправилни облик тзв. „ошишану латиницу”, а онда се још на све то дода велики утицај енглеског језика и искривљени облици енглеских речи којима се у великом броју случајева беспотребно бомбардује српски језик.
Велики допринос овоме је довео немар надлежних институција, које појавом компјутера и телефона, нису обратили пажњу на неопходност инсталирања ћирилице и превођење комнди на српски језик. Иако данас велики број тзв. „паметних телефона” подржава ћирилицу и даље постоје телефони који су у масовној употреби и на којима не можете подесити ћирилицу. Овде још треба додати да нису сви Срби филолози, да немају знање из области језика и да немају свест о очувању сопственог писма. На жалост, немар наших људи према сопственом писму је велик.
И међу нама филолозима је велики јаз. Многи подржавају постојање два писма, али никако не смемо заборавити да је целокупна српска баштина исписана ћирилицом и да се углавном захваљујући цркви ћирилица чува, јер је то једина институција која брижљиво негује ћирлицу.
Житије Светог Симеона
Латиница коју ми данас познајемо је из 19. века и настала је захваљујући Ђури Даничићу, који је за потебе Хрвата, прилагодио чешко писмо идеји ослобађања и уједињења Јужних словена.
А по закону је користе националне мањине које уопредо с натписима на свом језику и писму морају имати и ћириличне натписе. Ово је посебно испоштовано у саобраћају, што има смисла због међународног тразнита, али постоје и смешне ситуације – назив једног села је исписан латиницом, суседног – ћирилицом.
Списак би се могао у недоглед продужавати, али оно што смо закључили је да све зависи од нас и ако ми не будемо чували сопствено писмо и језик, то нико неће урадити уместо нас. Ако старије генерације не негују сопствено писмо, онда свест о значају очувања националног писма не могу пренети на младе.
Драги пријатељи, желимо вам да ову бурну и тешку годину испратите у добром здрављу у кругу својих најближих. Чувајте себе, себи драге људе и да се дружимо у новој 2021. у здрављу и весељу.
Тотални диктат је друштвена акција која промовише руски језик и писменост. Поникла је у Нижњем Новгороду пре 17 година.
Ове године по први пут је одржан Тотални диктат и у Чачку. Иако се ова манифестација до сада одржавала у неколико градова Србије – од Новог Сада и Београда до Бајине Баште, ове године по први пут дикатат су писали поклоници руске речи у Чачку и Александровцу.
Занимљиво је да су руски филолози покренули ову маифестацију 2003. године у Нижњем Новгороду и да је одзив свих љубитеља руског језика широм света сваке године све већи и већи. Само је прошле године учествовало преко 1.200 градова и скоро 200.000 људи широм света је писало Тотални диктат.
Овогодишњи слоган је био „Модерно је бити писмен”, а тема диктата је била – космос. Иначе, сваке године се међу најпопуларнијим руским савременим писцима бира аутор диктата. Ове године је то био Андреј Геласимов.
Занимљиво је да организатори припремају низ акција пре дана одржавања диктата – организују се онлајн предавања, интервјуи са познатим личностима шоу бизниса који учествују у манифестацији, држе се часови, како онлајн тако и физички на тачно одређеним местима тзв. платформама у многим градовима Русије и широм света. Сваке године постоји и престоница диктата – град из ког аутор диктата чита свој текст у етар.
Познато је да је правопис руског језика веома тежак, зато они мало снебивљивији од скоро могу да раде тест уместо да пишу диктат. Ове године, због пандемије, постојала је могућност да се тест и диктат раде од куће, како се не би учесници окупљали на терену.
Координатор Ксенија Радојичић
Тотални диктат у Чачку
Катја, наша Рускиња
господин Алексеј
Катарина, најмлађи учесник
Оливера, професор српског
Да би манифестација била успешна, потребан је велики број волонтера и координатори за све градове у свету који спроводе Тотални диктат. У Чачку је координатор пројекта био клуб „Ксенија – руски језик”. Ове године диктат је одржан 17. октобра уместо 10. априла како се иначе одржава сваке године. Искрено се надамо да ће ситуација са короном побољшати и да ће диктат, који је планиран за 10. април 2021, заиста тада бити и одржан.
Ученици основне школе „Таковски устанак” су 2. октобра 2020. године организовали продајну изложбу за помоћ својој суграђанки Аники Манић.
ОШ „Таковски устанак” Таково
Врло смо поносни што је иницијатива за лечење двогодишње Анике потекла од ђака и што су се сви – и учитељи и ђаци и становници малог села Такова потрудили да дају свој допринос за Аникино лечење.
Искрено се надамо да ће наш мали анђео успети да се избори са тешком болешћу. Желимо јој пуно среће!
Срби и Руси имају много тога заједничког – од језика, преко традиције и обичаја до религије. Ипак, када говоримо о празницима, само су два празника веома важна и скоро идентична у прослављању – Васкрс и Ивањдан.
Велики празник који је дубоко је укорењен у бити оба народа, Срба и Руса, слави се 7. јула. У црквеном календару се подудара са празновањем Јована Крститеља, свеца који је у православљу трећи најпоштованији светац после Христа и Богородице, највероватније јер је он „кум божији”.
Црква Вазнесења Господњег у Чачку
А у језику Иван и Јован имају исто значење „Бог је милостив”, док нека тумачења наводе „Богу драг, онај кога Бог воли”.
У народној традицији је дубоко поштован из више разлога.
Прво, поклапа се са летњом равнодневицом (24. јун по старом календару) и симетричан је зимској равнодневици која је на Божић. Као друго, Словени су народ који је живео у потпуном складу с природом и веровали су да на Ивањдан, баш као и на Божић, природа открива своје тајне, да се отварају небеса, да биљке и животиње проговоре, да сунце стаје.
Вук Караџић је писао да је Ивањдан толико велики празник да тај дан Сунце од страха три пута стане. Још се верује да на данашњи над сунце поскакује, да се игра на небесима, те се у неким крајевима још данашњи празник назива Јован Игратељ.
Обреди који су везани за данашњи празник представљају сложени комплекс радњи и веровања. То су:
Брање и сакупљање биља и украшавање домова, крстова чак и надгробних споменика зеленилом
Ритуално купање, умивање и поливање водом
Паљење ватри, обредне игре око ње, прескакање
Сви ови живописни обичаји су из словенке прадавнине. Пошто празник пада у време сабирања летине, не чуди брање лековитог биља и плетење венчића. Пошто се веровало у лековиту моћ биља овај празник се у неким деловима Србије још назива Јован Биљобер.
За Русе је карактеристичније паљење ватре и ритуалне игре око ње.
А код оба народа је подједнако заступљено ритуално умивање и купање.
Видимо да је веровање наших предака и низ ритуала повезан са елементима воде (извора живота) и ватре (грејање, освећење = Сунце= Бог, опет извор живота) и на крају то је све савршенство уплетено у венчиће од биља који се чувају годину дана за породицу, за здравље укућана и стоке, за очување летине, за напредак.
На жалост, и ми и Руси смо се у савременом свету удаљили од природе, те смо изгубили онај исконски додир са природом који нас опоравља и даје снагу.
Ивандањски венац од лековитог биља је чувао дом годину дана
Док се у Србији тек понегде, у селима, чувају ови обичаји и практикују до Петровдана, у Русији постоје етно села у којима можете видети током данашњег празника – Ивана Купале (од гл. купать – купати се) како се ритуално игра, пева, прескаче ватра и весели.
Рат је зло и тога смо сви свесни, посебно ми у Србији и окружењу који мало-мало, па ратујемо. Као што рече Бајага у својој песми „Балкан”:
Међутим, ми из мирнодопског периода можемо цитирати популарне стихове, али сам дубоко убеђена да нашим прецима, не тако давно, није било до песме. А колико заиста знамо о највећем рату и страдању људи пре 75 година? Колико нам је данас тај рат важан и колико се сећамо жртава? И да ли смо помирили вечиту борбу између две идеологије – партизана и четника?
Наиме, пред сваки 9. мај – Дан победе у II Светском рату, сведоци смо Бесмртног пука и покушаја да се руска традиција пренесе код нас. Но, да ли је то могуће?
Шта је Бесмртни пук?
Стародуб, Русија – Дан града 2019
Говор ветерана – Стародуб 2019.
Српска делегација на прослави дана града Стародуба
То је међународна организација која постоји од 2015. године и која окупља потомке учесника и ратника из периода Другог светског ратакоји су се борили за ослобођење од фашизма. Карактеристика и циљ овог пука је у томе да се сваке године потомци бораца окупљају у градовима Русије и широм света, а затим у свечаним колонама корачају кроз градове са фотографијама својих предака који су положили животе за слободу 1945.
А када су жртве у питању, чини се да је Бесмртни пук Србији веома потребан. Међутим, у времену кад се историја очигледно ревидира на уштрб жртава, не би било лоше да се подсетимо неких историјских чињеница.
Краљевина Југославија ~ СССР 1941-1945.
Уочи Другог светског рата, 1932. године када је Хитлер дошао на власт и започео спровођење своје идеологије за покоравање света и уништења појединих народа, Срби су били део Краљевине Југославије, а Руси део Савеза Совјетских Социјалистичких Република. То нам одмах указује на велику разлику у „идеологији” и државно уређење двају братских народа. Срби су поштовали Краља и отаџбину и таман почели да се опорављају од Великог рата (Први светски рат 1914-1918.) у ком су изгубили 1/3 свог становништва. За то време Руси су увелико збацили свог цара, и покушавајући да забораве братоубилачки рат између „Црвених” и „Белих”, градили нову комунистичку идеологију.
А шта то у ствари значи?
Између 1917. и 1941. Русија је успела да замени царско рухо и изатка „нови, бољи и равноправнији” поредак за своје сународнике. Ипак, губици у људским животима су језиво високи у периоду од 24 године. Током Првог светског рата (1914-1917.) страдало је скоро 10 милиона Руса. Онда је уследила Велика Социјалистичка Октобарска револуција (1917.) која је настављена до 1922. године преобразивши се у велики братоубилачки (идеолошки) рат, током којег је страдало између 10 и 13 милиона људи. Што је више од свих 38 земаља које су учествовале у Првом светском рату. Овај период је засигурно велика криза руског друштва с почетка 20 века и данас, чини ми се, у руском савременом друштву ова тема није пуно популарна међу широким народним масама.
Но, за то постоји више разлога. Прво, велики број Руса је страдао, велики број племства и средњег сталежа је избегао из Русије и расуо се по целом свету (око 2 милиона). Друго, комунистичка идеологија која је стварана у СССР пуне 74 године успела је да обрише овај жестоки моменат из Руске историје. И након свега тога уследиле су „стаљинистичке чистке” током којих је на различите начине (хапшења, протеривања, стрељања) страдало око 40 милиона људи.
Дан града Стародуба је дан ослобођења у Другом светском рату, 21. септембар.
За мало више од 20 година, у периоду 1917-1945, Србија и Русија су имале сличну судбину. Политички системи су промењени на врло сличан и болан начин за њихове народе.
Оно што је Русија преживела 1917. (Октобарска револуција) слично је у идеолошком смислу доживела Србија 1941. године, када је уз светски рат, буктао и братоубилачки између присталица краља (четника под вођством Драже Михајловића) и присталица новог народно-ослободилачког покрета за ослобођење (партизана под вођством Тита). Шта више, након завршетка рата и потпуног окривљавања присталица краљ за сарадњу са окупатором, до дана данашњег није тачно утврђена улога једних и других током II Светског рата. Можда због те идеолошке непомирљивости, ми данас нисмо начисто кога и како треба да славимо 9. маја као потпуног победника који нас је ослободио, тачније: да ли треба и даље да окривљујемо четнике и величамо партизане или би, пак, требало узети у обзир да су сви они били људи, мање или више добри и зли, да су сви они били заклети отаџбини и различитим вођама на оданост, да су волели своју земљу и борили се против фашизма и да су ама баш сви они са великим бројем цивила положили животе за слободу.
Са Русијом је ипак мало другачије. Они су имали јасно формирану идеологију 1945. До тада је увелико цар био заборављен и политички противници потучени, а Црвена армија са великом заслугом допринела победи у Великом светском рату.
И данас, када посматрате савремену Русију, примећује се да се та традиција великог победника негује, да се негује сећање на жртве тог рата, величају се ветерани и с поносом наступају у различитим манифестацијама – од прославе Дана града широм Русије, па све до 9. маја.
Политичке промене 1991. у СССР и Русији нису замутиле сећање на црвеноармејце и скоро 30 милиона народних жртава.
Са друге стране, наше идеолошке нејасноће око 1945. до данас, на жалост, нису рашчишћене, велики историјски ломови и промене државних система бациле су сенку на жртве рата 1941-45.
И за крај, могли бисмо упоредили историјске догађаје од 1914. до 1945. у две земље, и то би изгледало овако:
Година
Србија
Русија
1914.
Ултиматум Аустроугарске Србији
Почетак I Светског рата
1917.
I Светски рат
Октобарска револуција
1918.
Новембар: Крај I Светског рата (Великог рата), стварање Краљевине СХС
Јул: Убиство цара Николаја II Романова и целе царске породице
1922.
Крај грађанског рата у Русији
1929.
Краљевина СХС преименована у Краљевина Југославија
1932.
Долазак Хитлера на власт
Долазак Хитлера на власт
1934.
Убиство краља Александра Карађорђевића у Марсеју
1939.
Напад фашистичке Немачке на Пољску, почетак II Светског рата
Напад фашистичке Немачке на Пољску, почетак II Светског рата
1941.
6. април: Бомбардовање Немачке Србије (Београда), почетак рата у Југославији
22. јун: Почетак Великог Отаџбинског рата у СССР-у
1941-1944.
Ужичка република (септембар-новембар 1941.)
Опсада Лењинграда (1126 дана)
1945. април-мај
Битка за Берлин
Битка за Берлин
29.новембар
Заседање АВНОЈ-а стварање ФНР Југославије, крај постојања краљевине и долазак Јосипа Броза Тита на чело државе.
9. мај улазак Црвене армије у Берлин и коначно ослобођење од фашизма.
Никада није утврђен тачан број људских жртава у рату:
Број српских жртава је био између 900.000 и 1,2 милиона. А према државном извештају из 1964. укупан број погинулих је око 1,7 милиона људи, с тим да српски историчари сматрају да је број страдалих Срба далеко већи, јер је извештај из 1964. пописивао укупно страдале без националности.
Између 26 и 29,5 милиона људи
Исто тако, требало би се с већим поносом присећати и памтити све наше сународнике пале за слободу отаџбине 1914-18. јер само са добрим знањем и већим поштовањем према себи можемо много научити из прошлости зарад боље будућности. Оно што је за Србију био отаџбински рат 1914-1918. то је за Русију био отаџбински рат 1941-1945.
Успомена на мог прадеду Александра Радојичића, учесника I Светског рата
